Терен на коме се објекат налази, као и простор на коме се сада налази банка на углу, био је јединствен терен који је својевремено добио родоначелник породице Петронијевић, Аврам од Кнеза Милоша. Тада у то време то је била периферија Београда, и садашња улица Кнеза Милоша је био Обреновачки друм, а Краља Милана је био Крагујевачки друм. Да би могла да се гради породична кућа један део терена продат је и на њему је саграђена Јадранско-подунавска банка која је радила све до 1945 године.
На истом плацу, пре него је саграђена нова, била је стара кућа Петронијевића, са великим двориштем.
др Милош Петронијевић са супругом Анђелијом и сином Миланом испред старе породичне куће

По повратку из Великог рата уместо дотадашње традиционалне породичне куће, др Милош Петронијевић је наручио од тада веома познатог и признатог архитекте Николе Несторовића модерну стамбено-пословну зграду.



Зграда је пројектована да поред приземља са четири дућана, мезанином са два бироа и два мања стана има и три  етажа са два велика стана на сваком, док се на мансарди налазио један стан и тавански простор.

Архитекта Никола Несторовић

Модерна градња

Носећа конструкција, као важна одлика модерног градитељства, је сачињена од армираног бетона.
Основна разлика од сличних оновремених модерних здања у Београду је што је поред рентијерске намене била и породични дом породице Петронијевић.

То се најбоље огледа у посебним декоративним детаљима, као и у поновљеној теми монограма ”МП”.

Велики терет бриге

Велики терет бриге око зграде приликом њене изградње и после, током рата и пошто је била национализована је носила госпођа Анђелија М. Петронијевић која је до краја живота, јула 1964. године, усрдно бринула о сваком детаљу уз велику захвалност свих тада већ повлашћених станара.

Њеној посвећености и бризи можемо да захвалимо да је овај изузетан архитектонски споменик остао готово нетакнут, преживео и најтежа  искушења и дочекао двадесет први век у готово оригиналном стању.

Анђелија М. Петронијевић средином педесетих година

Централна локација зграде на Врачару и њена лепота су привлачили многе. у дугогодишњој историји куће, свакако треба поменути и Слободана Селенића, великог српског књижевника који је једно време у њој живео.

 У међуспрату (мезанин), у просторијама за канцеларије, пре рата се налазила школа др Симе Милошевића, народног хероја, који је погинуо на Сутјесци.

фотографија Милоша Јуришића
фебруар 2002.

Kопија пергамента који је отишао у темељ куће