Аврам Петронијевић, Текија 1791-Цариград 1852. Државник, најделотворнији и најдужи председник владе и министар спољњих послова Кнежевине Србије. Говорио немачки, грчки, цинцарски, италијански, француски и турски језик. Супруга Станија рођена Карамарковић. Заједно су имали синове Љубомира и Милана.
Милан Петронијевић Јагодина 1831-Врњачка Бања 1914. Један од два Аврамова сина, студирао у Минхену и Хајлдебергу где је дипломирао права, државник и један од најистакнутијих дипломата Србије у другој половини 19 века, министар иностраних дела. Прво ожењен јануара 1855 Клеопатром рођеном Карађорђевић (1835-1855), 1867 ожењен Јелисаветом, Цајом рођеном Цукић (1837-1915), ћерком Петра Цукића са којом је имао сина Милоша и ћерке Љубицу и Косару.
Клеопатра Петронијевић, рођена Карађорђевић
Јелисавета Цаја Петронијевић, рођена Цукић

Кућа Петронијевића или место сећања.

др Милош М. Петронијевић са супругом Анђелијом, ћерком министра и председника владе Милана С. Пироћанца и сестричином генерала Павла Јуришића Штурма и њиховим сином Миланом

Спомен-збирку чине документи, фотографије историјских догађаја, породичне фотографије, књиге, уметнички предмети и намештај, као и разни други употребни предмети из свакодневног живота везани за живот породица Петронијевић, Пироћанац и Штурм које су биле повезане међу собом породичним везама.

Др Милош Петронијевић Београд 1869-1923. Завршио права у Немачкој и Француској, био Виши инспектор народне банке, лични секретар краља Александра Обреновића, почасни конзул Данске.

Међутим, много важнија, суштинска нит која их је везивала много више од породичне, јесте неуморан и усрдан рад на модернизацији и очувању револуционарних тековина Србије.
Основни захтев који се постављао у постреволуционарној Србији, био је ослобађање од вишевековног колонизаторског система и стварање модерног политичког уређења. Модерног политичког уређења по угледу на западно-европске демократије какво је како су веровали, једино исправно уређење за новостворену, самосталну државу.
Борбу против аутократије и самовоље појединца (владара) су видели као своју свету дужност, од државника Аврама Петронијевића и Уставобранитеља, преко правника и политичара Милана С Пироћанца који је писао:
у данашње доба дува општи ветар у корист народне представничке владавине

Ту новостечену самосталност требало је знати сачувати и зато је у помоћ прво као предавач, после као ратник и браниоц дошао лужички Србин, ђак најпознатијих војних школа у Пруској и Француској, Павле Јуришић-Штурм.

Милан С Пироћанац Јагодина 1837-Београд 1897 Државник, правник и један од најбољих српских адвоката, оснивач и шеф Напредне странке, Министар иностраних дела, председник владе Србије. Аутор списа Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа (1895) и Балканско полуострво (1889), стратешке студије Међународни положај Србије (1892). Његов дневник је објављен под насловом Белешке 2004. године. Ожењен Амалијом роћеном Милановић из Новог Сада. Заједно су имали четворо деце Анђелију (1882-1964) Стевана (1884-1892), Николу (1885-1901) и Милоша (1887-1906).
Павле Јуришић-Штурм Лужице, Шлезија 1848-Београд 1922. Образован на војним академијама у Пруској и Француској. Долази у Србију 1876 као предавач на војној академији, потом је био у активној војној служби 56 година, учествовао у 7 ратова. Лични ађутант краља Петра Првог Карађорђевића. Ожењен Савком, сестром Милана С пироћанца, потом после Савкине смрти, Јеленом из породице Мииловановић (1862-1937).
Амалија Н. Пироћанац, рођена Миловановић
Амалија Н. Пироћанац са синовима Николом и Милошем и ћерком Анђелијом
Српска делегација у Русији, Петроград, 9. март 1910. Аудијенција код цара Николе II.
Седе с лева: Милован Ђ. Миловановић, министар иностраних дела, генерал Максимович, Царев ађутант, Краљ Петар I Карађорђевић, Никола Пашић, министар председник, пешадијски пуковник Павле Јуришић-Штурм, први ађутант Краљев.
Стоје с лева: коњички капетан Младен Лукићевић, ордонанс Краљев, др Светислав А. Николајевић, Краљев лични лекар, артиљеријски мајор Петар К. Поповић, ађутант, управник Двора, др Мирослав Спалајковић, начелник Министрства иностраних дела, пуковник Свечин, Царев крилни (филгел) ађутант, Драгомир М. Јанковић, шеф Краљеве канцеларије, пешадијски мајор Ђурађ Јосиповић, командант Краљеве гарде, ђенералштабни мајор Ђорђе П. Остојић, маршал Двора, др Милан Шајиновић, секретар у Министарству иностраних дела
идентификовао проф. Чеда Васић