Проф. др Мирјана Ротер Благојевић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
ГОСПОДСКЕ КУЋЕ БЕОГРАДА – 19. И ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
Кроз приказ развоја града током 19. и почетком 20 века пратиће се изградња господских кућа, домова виђенијих грађана, и њихове архитектонске карактеристике. Породичне куће грађене за имућне житеље вароши налазиле су се на Великој пијаци и Дорћолу, у оквиру некадашње утврђене вароши опасане шанцем, али и у новим деловима града, у Господској улици, на Теразијама, Западном и Источном Врачару. Оне сведоче о ширењу и модернизацији српске престонице, као и о прихватању европског начина живота, који постепено потискује претходни орјентални.
До седамдесетих година 19. века изграђен је мали број господских кућа због неповољне политичке и економске ситуације у Кнежевини. Значајне промене настају од 1878. године и након проглашења Краљевине 1882. године, када богати трговци и државни чиновници за своје породице граде реперезентативне спратне градске палате монументалног обликовања. Оне су дело најзначајнијих српских градитеља тога доба, Јована Илкића, Константина Јовановића, Милорада Рувидића, Николе Несторовића и других, образованих на европским уметничким академијама и високим техничким школама, у Бечу, Цириху, Карлсруеу, Берлину и Ахену. Ови градитељи изузетног образовања пренели су у Београд европску академску архитектуру са богатим неоренесансним, необарокним и неоромантичним стилским облицима, али и нове уметничке тенденције оличене у модерној архитектури почетка 20. века, сецесији.